Разлог за то су пре свега флексибилна кичма и одлично развијена равнотежа помоћу које мачка може да се окрене током пада. Мачка приликом скока са висине користи вид и осећај за равнотежу у унуташњем уху како би разликовала што се налази горе, а шта доле, па на тај начин ротира тело у добром смеру.
Мачке прво ротирају главу, а затим остатак тела. Након тога рашире тело како би створиле што већи отпор ваздуху и успориле пад, попут падобрана. При слетању на земљу она испруже ноге и заобли леђа, што амортизује јачину ударца.
Овај "талент" и навика развијају се већ са неколико недеља, а са временом је мачке усавршавају.
Мачке прво ротирају главу, а затим остатак тела. Након тога рашире тело како би створиле што већи отпор ваздуху и успориле пад, попут падобрана. При слетању на земљу она испруже ноге и заобли леђа, што амортизује јачину ударца.
Овај "талент" и навика развијају се већ са неколико недеља, а са временом је мачке усавршавају.